Kako izabrati pravi program iz informatike?
Ako želite da studirate informatiku, verovatno imate dilemu koji program izabrati i na kom univerzitetu studirati. Imajući u vidu vrlo veliku i „šarenu" ponudu raznih programa koji se nude kao programi iz informatike (mada neki od njih u suštini to nisu), želimo da vam pomognemo u izboru time što ćemo vam objasniti moguće studije iz informatike ili računarstva, po principu „šta je šta". Pri ovome, koristimo osnovne poruke iz izveštaja: Computing Curricula 2005 - The Overview Report, including The Guide to Undergraduate Degree Programs in Computing for undergraduate degree programs in Computer Engineering, Computer Science, Information Systems, Information Technology and Software Engineering koji su objavila američka profesionalna udruženja The Association for Computing (ACM), The Association for Information Systems (AIS), and The Computer Society (IEEE-CS). Original izveštaj možete preuzeti sa našeg sajta.
Postoje pet vrste akademskih studijskih programa iz oblasti računarstva, tj. računarskih disciplina koje su priznate od strane međunarodnih profesionalnih i naučnih udruženja:
1. Računarska tehnika/inženjering (engl. Computer Engineering)
2. Računarske nauke (engl. Computer Science)
3. Informacioni sistemi (engl. Information Systems)
4. Informacione tehnologije (engl. Informacione tehnologije)
5. Softversko inženjerstvo (engl. Software Engineering)
Ovde ćemo ukratko objasniti termine koji se koriste.
Računarstvo (engl.Computing) označava aktivnost tehničke prirode koja koristi računare. Računarstvo uključuje:
• projektovanje i izrada hadrvesrkog i softverskog sistema za bilo koje svrhe;
• obrada, struktuisanje i upravljanje informacijama različitog tipa;
• izrada naučnih istraživanja upotrebom kompjutera;
• korišćenje računarskih sistema koji se inteligentno ponašaju;
• kreiranje i upotreba komunikacija i medija za zabavu;
• nalaženje i prikupljanje informacija relevantnih za bilo koju svrhu, itd.
Računarske nauke pokrivaju širok spektar teorijskih i algoritamskih znanja primenjenih u razvoju robota, računarske grafike, inteligentnih sistema, bioinformatike i dr. Ljui koji se bave računarskim naukama s emogu svrstati u jednu od tri kategorije, zavisno od poslova koje rade:
1. Projektovanje i razvoj softvera
2. Predlaganje novih načina upotrebe računara;
3. Razvoj efektivnih načina za rešavanje računarskih problema.
Studenti koji studiraju računarske nauke mogu da rade široki spektar poslova, od terijskih istraživanja do programiranja. Dok su inženjeri koji se bave drugim računarskim disciplina bolje pripremljeni za specifične poslove, računarske nauke daju teorijsku osnovu iz računarstva koja omogućava svršenih studentima da prihvataju nove tehnologije i nove ideje,
Specijalisti za Informacione sisteme rade na integraciji rešenja na bazi informacionih tehnologija i poslovnih procesa da bi zadovoljili potrebe poslovanja firme, tj. organizacije, a da bi ostvarili poslovne ciljeve na efektivan i efikasan način. U disciplini Informacioni sistemi, na IT (informacione tehnologija) se gleda prvenstveno na informaciju, a tehnologija je samo instrument za generisanje, obradu i distribuciju potrebnih informacija. Specijalista za Informacione sistema ima ključnu ulogu u određivanju zahteva informacionog sistema neke organizacije i aktivan je u specifikaciji, projektovanju i primeni informacionog sistema. Zato ovi stručnjaci treba d arazumeju i organizacione principe i način rada, te predstavljaju most između tehnilke i menadžment strukture u organizaciji.
Informacione tehnologije, kao studijski program, priprema studente da ostvare potrebe za primenom informacionih tehnologija (IT= u biznisu, u državnoj upravi, u zdravstvu, obrazovanju i u drugim oblastima. Studijski program se usredsređuje prvenstveno na tehnologiju više nego na informaciju za koju je vezana (ka u slučaju Informacionih sistema). Danas, praktično sve organizacije zavise od primene IT, jer koriste razne sistema koji ih primenjuju. Neko mora da obezbedi njihov pravilan rad, sigurnost u radu, njihovu dogradnju, održavanje i pravilnu upotrebu. To rade IT inženjeri, koji razumeju računarske sisteme i softver koji koriste, i koji mogu da reše bilo koji problem koji je vezan za IT u organizaciji. IT inženjeri vrše izbor hardverskih i softverskih proizvoda u skladu sa potrebama organizacije, integrišu ih u skladu sa potrebama organizacije i sa njenom infrastrukturom, i instaliraju, prilagođavaju i održavaju računarske aplikacije za korisnike u organizaciji.
Softversko inženjerstvo, kao disciplina, usmerena je na razvoj i održavanje softverskih sistema koji rade pouzdano i efikasno, i koji se mogu dalje razvijati i održavati. Inženjeri za softversko inženjerstvo integrišu principe matematike i računarske nauke sa inženjerskom praksom radi dobijanje softverskog proizvoda. Softverski inženjeri treba da utvrde zahteve korisnika softvera da bi ga onda razvili u skladu sa tim zahtevima. Oni su usredsređeni prvenstveno na poslove projektovanja i razvoja softvera, njegovog testiranja i održavanja.
Ovde se ne govori o računarskoj tehnici, tj. računarskom inženjerstvu (Computer Engineering), kao posebnoj disciplini, jer je ona hardverski orijentisana. Kako je razvoj računarskog hardvera koncentrisan najviše u samo nekoliko zemalja sveta, to najveći broj visokoškolskih ustanova u Srbiji ne nude ovaj studijski program.
Koji se studijski programi nude u Srbiji?
Na žalost, najveći broj studijski programa iz oblasti informatike, koji se nudi na univerzitetima i visokim strukovnim školama, ne zadovoljava zahteve IEEE, AIS i ACM vezane za gore pomenute četiri vrste stuijskih programa iz oblasti računarstva. Ti programi se najčešće nazivaju „poslovna informatika", „elektronsko poslovanje", „informatika" i dr., i nude se kao deo ili kao nadgradnja raznim menadžment programa. Studenti koji završe ove studijske programe, ne bi smeli da imaju naziv inženjera, već menadžera, jer su oni osposobljeni pre svega za primenu IT u upravljanju poslovanjem i opštem menadžmentu. Svršeni studenti ovih programa nisu u suštini informatičari, već menadžeri koji dovoljno razumeju informatiku i IT da bi je primenili u svom poslovanju, kao menadžeri. Ovi ljudi ne mogu da rade razvojne i inženjerske poslove u IT firmama koje razvijaju i nude IT sisteme. Mogu u ovim firmama da rade eventualno kao prodavci. Ovi IT menadžeri (što bi trebalo da im bude pravi naziv) mogu biti korisni za organizacije koji koriste IT, a imaju potrebe za menadžerima koji ih dobro razumeju.
Druga kategorija studijskih programa koji se nude kao informatički se nalazi na tehničkim i prirodno matematičkim fakultetima. Na žalost, već duže vreme postoji sam interes studenata za studije tehnike i matematike, te ovi fakulteti otvaraju studijske programe iz „informatike" ili „informacionih tehnologija" i dl. Međutim, studenti na ovim programima, u toku svog školovanja, imaju najmanje oko polovinu predmeta koji nemaju nikakve veze sa informatikom, već sa disciplinama za koje su ti fakulteti i bili osnovani. Na taj način, studenti koji završe te studijske programe na ovim fakultetima, ne dobiju dovoljno znanja iz neke od četiri navedene računarske discipline, i samim tim, u strožem smislu, s ene mogu smatrati informatičarima, bez obzira kakvo im zvanje fakultet dodeljuje (matematičar-informatičar, inženjer informacionih tehnologija i dr.). Oni mogu biti korisni organizacijama kojim su potrebni inženjeri mašinstva, elektrotehnike, građevinarstva, ili matematičari, koji dobro razumeju IT, a da bi je primenili u inženjerskim, odnosno, matematičkim problemima. I ovi svršeni studenti, kao i u sluđaju gore pomenutih menadžera, ne mogu raditi razvojne i druge tehničke poslove u IT firmama, jer nemaju sva potrebna znanja. Oni mogu da rade u firmama koje koriste IT u svojim razvojnim timovima, te su im potrebni inženjeri koji razumeju IT, ali su ipak inženjeri iz drugih disciplina (mašinstvo, elektrotehnika, građevina i sl.).
Na slici je prikazana podela studijskih programa koji se nude u visokom obrazovanju Srbije. Svi programi su razvrstani u dve osnovne kategorije:
A. Studijski programi koji zadovoljavaju kriterijume za studijske programa iz računarstva koje su definisale profesionalne organizacije IEEE, ACM i AIS
B. Ostali studijski programi, koji se nazivaju „informatičkim", ali u kojima se manje izučava informatike nego u studijskim programima kategorije A.
Studenti koji završe studijske programe kategorije A, imaju prava da se nazivaju inženjerima iz jedne od navedene četiri računarske discipline i da se smatraju informatičarima. IT firme su prvenstveno zainteresovani za zapošljavanje ovij stručnjaka.
Studenti koji završe neki od studijskih programa kategorije B, trebalo bi da imaju naziv neke druge discipline (primeren fakultetu koji nudi studijski program), i ne bi trebalo d anos enaziv inženjera iz neke od računarskih disciplina kategorije A. Strogo uzev, oni nisu informatičari, već inženjeri (ili matematičari) iz neke druge discipline, koji znaju primenu IT u toj disciplini.
Lica koja sada biraju neki od studijskih program iz oblasti informatike, treba da imaju u vidu ovu kategorizaciju, da bi tačno znali šta će studirati. Izbor treba da izvrše u skladu sa svojim ambicijama, sposobnostima i poslovima koje žele da rade. Ako žele da budu informatičari, trebalo bi da izaberu studijske programe iz kategorije A. Ako žele da budu inženjeri (ili matematičari) koji bolje od svojih kolega znaju da u tim oblastima koriste IT, onda bi trebalo da izaberu neki od programa kategorije B.
Na žalost, najveći broj studijskih programa koji se nudi u Srbiji, spadaju u kategoriju B. Samo nekoliko fakulteta nude studijske programe iz kategorije A. Fakultet informacionih tehnologija, koji je deo integrisanog Univerziteta Metropolitan, nudi studijski program iz Informacionih tehnologija koji u potpunosti zadovoljava kriterijume IEEE, AIS i ECM, tj. zadovoljava njive standarde za tri od četiri navedene računarske discipline.
Šta je specifičnost studijskog programa Informacione tehnologije Univerziteta Metropolitan?
Specifičnost studijskog programa za osnovne akademske studije Informacione tehnologije Univerziteta Metropolitan, tj. njegovog Fakulteta inforIzborni modul macionih tehnologija je u tome što zadovoljava:
• 100% uslova za studijski program iz oblasti Informacionih tehnologija (zajednički deo nastave)
• 80% uslova za studijski program iz oblasti Softversko inženjerstvo (izborni modul Softversko inženjerstvo)
• 80% uslova za studijski program iz oblasti Informacioni sistemi (izborni modul Informacioni sistemi)
• 40% uslova za studijski program iz oblasti Računarske nauke (jer sadrži i predmete koje bi trebalo da se izučavaju i na studijskom programu iz Računarskih nauka).
Student već posle završene druge godine poseduje sva neophodna znanja neophodna IT inženjeru za obavljanje poslova definisanih u standardizovanom studijskom programu iz oblasti Informacionih tehnologija. Time, jer on već osposobljen da pokriva skoro 90% potreba organizacija. Izborom jednog od četiri izborna modula, student se osposbljava i za druge poslove iz drugih računarskih disciplina:
• Izborni modul SOFTERSKO INŽENJERSTVO, zajedno sa zajedničkim delom nastave, zadovoljava 80% zahteva studijskog programa iz oblasti Softverskog inženjerstva, te student koji završi ovaj modul može da radi poslove razvoja profesionalnog softvera i IT firmama.
• Izborni modul INFORMACIONI SISTEMI, zajedno sa zajedničkim delom nastave, zadovoljava 80% zahteva studijskog programa iz Informacionih sistema, te student koji završi ovaj modul može da se bavi razvojem projektovanjem, upravljanjem i održavanjem informacionih sistema
• Izborni modul RAČUNARSKE MREŽE, zajedno sa zajedničkim delom nastave (koji sam za sebe u potpunosti zadovoljava uslove studijskog programa iz Informacionih tehnologija), omogućava dodatno usmeravanje studenta ka računarskim mrežama, koje imaju sve veću ulogu ua primeni IT. Sa tim dodatnim znanjem, student koji završi ovaj modul, poseduje i više znanja nego što je to definisano standardizovanim programom za IT, što ga kvalifikuje za najsloženije poslove vezane za projektovanje, upravljanje i održavanje računarskih mreža različitog tipa.
• Izborni modul RAZVOJ SOFTVERA ZA RAČUNARSKE IGRE je jedinstve studijski program u Srbiji, i on usmerava studenta u disciplinu Softversko inženjerstvo, ali u delu koji se odnosi na razvoj profesionalnog softvera u oblasti računarskih igara.
Ovako dizajniran i izveden studijski program iz Informacionih tehnologija je jedinstven u Srbiji, jer omogućava studentu da radi, pored poslova IT inženjera, i poslove inženjera za razvoj softvera ili za razvoj informacionih sistema. To svršenom studentu omogućava mnogo veće mogućnosti zapošljavanja, nego da je završio studije u samo jednoj od ovih računarskih disciplina.
Pored toga, studijski program pruža solidnu osnovu za nastavak studiranja iz navedenih disciplina, jer Univerzitet Metropolitan, odn. Fakultet informacionih tehnologija, omogućava nastavak studija u okviru svog master programa INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I SISTEMI, koji može da traje jednu ili dve godine, zavisno od potreba studenta. Na taj način student može u toku pet godina, da na Univerzitetu Metropolitan dobije dublja profesionalna znanja iz oblasti informacionih tehnologija, softverskog inženjerstva, informacionih sistema i bezbednosti informacija, što mu omogućava da radi i najsloženije poslove u ovim oblastima.
Zato što je studijski program razvijen prema porebama poslodavaca i savremene IT industrije i korisnika njenih proizvoda, do sada ni jedan student koji je završio studijske program iz Informacionih tehnologija na Fakultetu informacionih tehnologije nije bez posla. Svi nalaze dobre poslove u zemlji i inostranstvu. Njima se investicija u dobar studijski program i savremen način obrazovanja vrlo brzo isplatila.
